Новости истражују - на рачуне издавача уџбеника годишње се слије најмање 50 милиона евра.
Лиценцу има чак 73 предузећа. Понуди се између 300 и 400 нових наслова
ТРЖИШТЕ уџбеника у Србији вредно је годишње најмање 50 милиона евра, јер комплет за сваког од 900.000 ђака кошта између 50 и 100 евра. Лиценцу за издавање уџбеника имају чак 73 издавача, а по њиховом броју предњачимо у Европи!

Пред сваки први септембар купци су загарантовани, па би сви издавачи да узму део овог уносног колача. Довољно је да у понуди имају само један уџбеник и могу да се нађу на тржишту. Тако у понуди тренутно постоји више од 3.000 различитих наслова!

Наставници кажу да није лако детаљно прегледати десетине математика или уџбеника историје, географије, биологије... Учитељима је још теже, јер треба да одаберу учила за све предмете.

- Добро је да постоји конкуренција, али можда треба мало пооштрити критеријуме, да се смањи број од 300 до 400 нових уџбеника годишње - каже за "Новости" Весна Фила, помоћник министра просвете и науке. - Можда нам, ипак, не треба десет буквара или седам уџбеника за "Свет око нас" у четвртом разреду.

ГРЕШКА ПРОЂЕ ТРЕЋУ РУКУ РУКОПИСЕ уџбеника прегледају три рецензента издавачке куће, а затим трочлана комисија Завода за унапређење образовања и васпитања. "Трећа рука" је Национални просветни савет. И поред свега, у уџбеницима се нађу грешке попут оне да је "глупача особа женског рода".

Да је конкуренција корисна слаже се и Милољуб Албијанић, директор Завода за уџбеника, али додаје да тренутно нема реда на тржишту уџбеника и отворен је простор за корупцију.

- Држава је некима омогућила да у овој области виде "велики бизнис" - каже Албијанић. - За разлику од приватних издавача који штампају само уџбенике од којих имају велики профит, Завод штампа и издања која у старту стварају губитке. То су уџбеници на језицима мањина, па литература за средње стручне школе, факултете. Део од 2.300 нискотиражних наслова је спреман, а за остале чекамо да Министарство одобри средства.

У Заводу објашњавају да би сви издавачи морали да уплаћују одређени проценат свог профита у фонд за издавање нискотиражних уџбеника. Међутим, већ две године чека се да држава донесе уредбу по којој би тај фонд почео да функционише.

Они, али и остали издавачи, жале се и на правила игре по којима не знају зашто су неки уџбеници одбијени.

- Само нам стигне обавештење да је уџбеник одбијен, а не знамо шта у њему није добро - објашњава Албијанић. - Тако се догодило да наш уџбеник техничког образовања за пети разред добије награду на Сајму књига, а онда буде одбијен.

Да би ова процедура могла да буде боља слаже се и проф. др Десанка Радуновић, председник Националног просветног савета, који даје последњу реч - да ли рукописи могу у штампу или не.

- Завод за унапређење образовања и васпитања пошаље обавештење да ли је неки рукопис одобрен или не. Предлагали смо им већ да, ако је реч о ситним грешкама, враћају уџбенике ауторима на дораду, како би могли да буду одобрени - каже професор Десанка Радуновић.

- Тако бисмо штедели огроман новац, али и време, јер једни те исти уџбеници не би више пута пролазили исту процедуру.

Она, такође, сматра да је добро да тржиште буде потпуно отворено и да се већом конкуренцијом ствара бољи квалитет.

Текст преузет са портала www.novosti.rs